Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу

У Шематизму Православне Митрополије Дабро – Босанске за годину 1882 , наводи се да је постојала црква брвнара у Кулен Вакуфу , као Парохијална црква Парохије Кулен-вакуфске , посвећена је Вазнесењу Господњем. Парохију Кулен - вакуфску 1882 године сачињавало је 6 села а то су : Вакуф , Калати , Бушевић , Кестеновац , Штрбци и Сеоце. Парох је био Божо Јокић.

Међутим црква у Кулен Вакуфу је направљена 1880 године изнад врела Островице . Напарвили су је богати српски тргвци из Кулен Вакуфа и вјерни народ из околних села. Стара црква брвнара замјењена је зиданом 1898 године . Изградњу цркве у Кулен Вакуфу помогао је и Цар Фрањо Јосип , дао је прилог од 500 форинти за звоно.

То звоно је звонило и окупљало Вакуфске Србе око своје светиње све до 1914 године , када је почео Први свијетски рат и када је аустријска власт наредила да се то исто звоно скине и истопи за потребе оружија.

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу кроз своју историју доста је страдала као и њен народ. Послије службовања Свештеника Боже Јокића , на Парохију Кулен – вакуфску долази 1893 године , свештеник Вукосав Милановић ( 1866-1941 ) родом из Суваје ( Бос.Петровац ) који ту остаје све до 1921 године. За вријеме службовања свештеника Вукосава Милановића , стара црква брвнара замјењена је новом зиданом уз коју је подигнут и звоник и на њему звоно постављено.

Пред други свијетски рат 30-тих година , свештеник Вукосав Милановић напушта Кулен Вакуф и бива премјештен у Парохију Смоњанску у с.Смољану код Босанског Петровца.На његово мјесто долази млади свештеник Родољуб Самарџић ( 1907-1941 ) родом из Рогатице. Пред сам рат ( 1941 г. ) у Кулен Вакуф се враћа пензионисани прото Вукосав Милановић гдје заједно страда са својом породицом и свештеником Родољубом Самарџићем и његовом породицом од усташа. Пошто су усташе побиле свештенике , у љето 1941 године запалили су и цркву Вазнесења Господњег.

На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројани су у Сабор Светих Свештеномученика Цркве Божије. Свети Свештеномученици Родољуб и Вукосав Куленвакуфски , њихов спомен врши се 7.августа.

Својом мученичком смрћу заслужили су да их Вакуфски Срби спомињу и памте , јер пострадаше у својој вјери и са својим народом са којим су дјелили добро и зло , све до љета 1941 године .

Треба споменути још два свештеничка звања ,што је ињедрила ова мала босанска варошица Кулен Вакуф а то су Јереј Илија Будимир ( 1882 – 1941 ) и Јереј Илија Тинтор ( 1909 – 1941 ) .

Године 1989 почела је обнова цркве , која је озидана бенотнским блоком и ситном циглом са звоником . Ту обнову прекинуо је рат 1991 године и она никада није завршена. Данас постоје остаци цркве изнад Врела Островице и уз њу православно гробље , које је зарасло и тешко приступачно. Данас ( 2022 ) у Кулен Вакуфу нема Срба , а на њихово постојање свједочи њихова девастирана богомоља Вазнесења Христовог.