Српско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца. Најстарији родови су у селу тек 200 - 230. година , прије тога село није било насељено , атар села је био под шумом .
Село Калати се почело насељавати послије 1775.године , село је настало тако што је прво становништво крчило шуму и стварало обрадиво земљиште . Село је насељено у неколико наврата , први родови су населили у периоду од 1780 до 1800.године , затим прије Дољанске Буне 1858.године , затим послије Дољанске Буне , за вријеме Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 , и послије Окупације 1878.године . Задњи вал насељавања био је од 1890.године па до пред Први свијетски рат 1914-1918 . Занимљиво је да 1775.године Калати као насељено мјесто нису постојале а постојала су села Рајновци и Велике Стјењани.
Село Островица је било насељено 1775.године . У новије вријеме Островица је већински муслиманско насеље са десетак српски кућа које су доселиле у Островицу у периоду од Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 па до 1910. године .
Овдашњи родови у селу Калатима већином знају причати о своме поријеклу али не знају када су тачно њихови преци доселили у село, има појединачни случајева гдје се тачно зна година досељавања.
НОВАКОВИЋИ су доселили међу првима из Велике Попине у Јужној Лици. Досељавали су у неколико наврата , ( 3 куће ) под Руњевицом , то су Горњи Новаковићи , ( 2 куће ) називају их Лукичини , ( 2 куће ) код школе , називају их Симоњини и Пајини , затим ( 1 кућа ) имају надимак Русови . Сви славе Аранђеловдан.
ПИЛИПОВИЋИ су доселили вјероватно из Великог Цвјетнића који је закопина свих Пилиповића у Босанској Крајини . У Калати су доселили око 1800. године . У Калатима станују ( 2 куће ) у Дубрави , ( 1 кућа ) код школе , ( 1 кућа ) у засеоку Доњи Варош над Брином , носе надимак Гарићи и у новије вријеме мјењају презиме у Филиповић ( 1 кућа ) под Руњевицом , ( 3 куће ) носе надимак Никачи , они су најбројнији . Славе Светог Алимпија
КОМЉЕНИ су доселили око 1850 .године из Мокрог Поља у Далмацији . У Калатима их има у 2 куће , некада их је било много више . Сви су потекли од заједничког претка . Један кућа која је била код школе носила је надимак Лаукићи по претку Лази. Славе Светог Николу
РАЈИЋИ су доселили из Лике . У селу се неки уписују и као Рајич . Сви су код школе у средини села , има их у 4 куће , некада их је било више. Славе Ђурђевдан
ИНЂИЋИ су доселили из села Кијани код Грачаца у Јужној Лици . Станују према Лисичијаку , било их је 3 куће , некада их је било више. Сви су потекли од истог претка . Славе Светог Николу
МАТИЈЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Имају двије лозе , једна је била у засеоку Доњи Варош над Брином , затим су се иселили под Руњевицу према Мишљеновцу , друга лоза је близу Пилиповића - Никача. Славе Ђурђевдан
ГРБИЋИ су доселили из Лике . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Срђевдан
КОВАЧЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином има их 1 кућа , носе надимак Перићи. Славе Светог Николу
КОНЧАРИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , слабо су се размножавали , изумрли су по мушкој линији. Славе Светог Николу
ЋУЈИЋИ / ЋУЈЕ доселили су око 1866.године из села Ервеника у Далмацији . Станују у близини школе , било их је 3 куће . Славе Светог Стефана Дечанског 24.11.
МЕДИЋИ су доселили из Великог Бубња , село Дољани код Доњег Лапца. Има их 1 кућа . Изумрли су по мушкој линији . Славе Ђурђевдан
СТАРЧЕВИЋИ су доселили из Лике . Станују близу Матијевића и Пемаца . Има их 1 кућа . Славе Светог Николу
ПЕМЦИ су доселили из Лике , од Небљуса код Доњег Лапца. Има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Светог Николу
ТИНТОРИ су доселили из Плавна код Книна . Станују код школе , у средини села. Има их 2 куће. Друга кућа је над самом Уном изнад Бука на Тинторовом Бријегу . Потекли су од истог претка . Славе Враче
РАШЕТЕ су доселиле од Лапца у Лици . Станују код школе , била их је 1 кућа . Славе Светог Николу
ГРАХОВЦИ су доселили вјероватно из Кестеновца. Они станују на кућишту Бјелића .Има их 1 кућа . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
БЈЕЛИЋИ су доселили од Босанског Петровца . Има их 2 куће . Друга кућа је на Буку , ту имају млин. Њихови рођаци су у сусједном селу Островици. Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
КАРАНОВИЋИ су дослили са Човке , село Пркоси . Била их је 1 кућа .
ЈАПАЛАЦИ су доселили из села Плавно код Книна . Има их 1 кућа , досеили су на кућиште од Ћујића. Славе Светог Николу
ЈАМЕЏИЈЕ су доселили из села Роре код Гламоча. Била их је 1 кућа . Доселио као лугар
Кроз Калати је прошло доста родова који су неко вријеме живјели у селу затим одселили из њега . Тако су некада у Калатима живјели Кнежевићи , Сушићи , Добројевићи ...
Српско становништво села Островице зна да прича о своме поријеклу , само неки родови не знају тачну годину када су доселили . У Островици има десетак српски димова.
БЈЕЛИЋИ су доселили из Калати . Станују у Селмића Дрази у Љутици .Има их 2 куће . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
ЈОКИЋИ су доселили око 1892 .године из Ервеника у Далмацији . Станују у Љутици , има их 1 кућа . Славе Славе Светог Јована Крститеља
ДИМИЋИ су доселили 1910 .године из Растичева у Јужној Лици . Станују у Љутици , има их 3 куће . Славе Аранђеловдан
ПОТКОЊАЦИ су доселили из Лике . Станују у Љутици , засеок Брдо Поткоњаково . Било их је 1 кућа . Славе Ђурђевдан
МАЈСТОРОВИЋИ су доселили из Великог Бубња село Дољани код Доњег Лапца. Станују у Љутици , засеок Тиљи. Има их је 1 кућа . Славе Светог Јована Крститеља
ПИЉЕ су доселиле из села Бротиње код Срба. Било их је 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима .Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Светог Јована Крститеља
ЗОРИЋИ су доселили из села Бобољусака код Дрвара. Има их 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима . Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Ђурђевдан .
Нема коментара:
Постави коментар