уторак, 26. фебруар 2019.

Дане Медић 1932 - 2019

Наш Дане родио се 1932 године у селу Калатима од оца Јове и мајке Маре. Своје рано дјетињство провео је у породичној задрузи свог ђеда чије име носи и уз стручеве Дану  и Ђукана и ћаћу Јову којег није ни упамтио како је требао , ту радост  су му ускратиле зликовачке руке које су усмртиле његовог оца, мајку и осталу фамилију те крваве 1941.године .

Послије тих трагичних  и крвавих година почетка Другог свијетског рата  , када су му усташе затрале сву фамилију и њега самог  израњавале као дјечака од 9 година , Дане неком срећом и Божијом промисли  остаје жив и умакну смрти за час. Али остаде сам тада на свијету , без икога свог , без оца,мајке,браће , топлог огњишта. У тим тешким и гладним годинама рата , када му бјеше најтеже  , упркос свим недаћама  и мукама кроз које је пролазио , Дане не посустаје у вољи за животом.Та борба је трајала читав његов живот , до посљедњег дана.

Многе недаће и муке тада мучиле  нашег Дану . Тешко је било остати без икога свог , остати као дијете од 9 година без топлог дома , без очеве пажње и мајчиног загрљаја , без  куће и кућишта , у туђем најму , у борби за голи опстанак.

Када је све то прошло ,  и ране  мало зацијелиле , Дане стаје на ноге и жени се са својом животном сапутницом , Драгицом рођ.Новаковић , са којом стиче дјецу . Велика радост је тада била на његовом животном путу . Међутим то није дуго трајало .   Остао је релативно рано без жене , напустила га је његова највећа подршка у животу , његова супруга Драгица.

Остаје тада Дане опет сам , али  сва његова пажња и радост упућени су ка његовим ћеркама .
Недуго затим , долази опет несретни рат , овај пут  ратни вихор га помјера са прађедовског огњишта које је морао напустити и отићи у избјеглиштво, на пут без повратка .

 У избјеглиштву се скрасио у Бања Луци ,  гдје је физички био стално а  психички и у мислима у  својим родним Калатима.

Тамо далеко од свог родног краја , био је  матица свих својих комшија , рођака и пријатеља из села , окупљао је око себе све своје Калаћане , и све их редом и редовно обилазио . Исто тако сваке године обилазио је и своје родне Калати , које никада и ни у једном моменту није заборавио и прежелио.

Увјек нас је подсјећао да не заборавимо ко смо и одакле смо, и да ако не знамо одакле смо , не знамо ни куда идемо . Стално је опомињао  да смо дужни свом селу и својим прецима , јер да није било њих , неби данас било ни нас.  Те ријечи је мало ко разумио , али разумјели су они који су требали разумјети.Једноставно његова душа је живјела за своје родне  Калати.

Дане је у избјеглиштву поживио  и доживио велике године , његово срце престало је да куца 23 фебруара 2019 године у 87 години живота . Његова највећа жеља за живота била  је да када за то дође вријеме , да га сахране у његов родни крај , међу његове најмилије , у његову родну груду.

Та жеља му је и остварена , умро је 23 фебруара а 25 истог мјесеца , одвежен је и сахрањен у своје родне Калати гдје је остао  на вјечној стражи   са својим прецима. Његова душа је тада нашла свој мир и смирај . Наш добри Дане  ,остао је да почива међу својима , на својој Главици у својим Калатима.

Овај кратки запис посвећен је нашем добром Дани , нашој калајској души . Нека ово буде једно сјећање на њега. ( Милан Јокић ) 

Дане , крај споменика своје супруге Драгице , 
на Комљеновој Главици ,14.маја 2017.године 

Дане  у Љутици , стазама којим је пролазио као дјете , чувајући стоку
 
Дане на својој њиви званој Јарчиште , недалеко од родне куће у Калатима 

Дане је највише волио своје Калати , којима се стално враћао














Обавјештење ( старе фотографије и приче за књигу )

Поштовани земљаци ,  већ неколико година сакупљам податке и информације о нашем селу и нашим људима из села Калати и Островице , у над...