Село Калати - Кулен Вакуф
Село Калати налази се уз босанску варошицу Кулен Вакуф . Овај Блог намјењен је свим људима који имају своје коријене и поријекло у нашим Калатима . Добро Дошли!
среда, 12. јун 2024.
О СПАСОВДАНУ 2024.ГОДИНЕ
петак, 8. март 2024.
Наши преци , о Задушницама 2024.године
Наши преци остали су да почивају у своме селу , на својој родној груди , на вјечној стражи , ми њихови потомци имамо обавезу да их обилазимо и да их спомињемо , јер док год то радимо они ће живјети међу нама и са нама.
Наше село Калати има три православна гробља и поред та три гробља има безброј појединачних гробова и гробница у које су затрпани без реда и сахране наши преци који су страдали од усташке руке у Јуну,Јулу и Августу 1941.године .
Наша три гробља су на Комљеновој Главици , на Прову ( Никачево гробље ) и Новаковића гробље.Комљеново гробље основано је на земљи од Комљена па по њима је и прозвано Комљеново а на њега се сахрањују сљедећи родови : Комљени , Медићи ,Бјелићи , Ћујићи, Граховци , Јапалаци , Рајићи , Новаковићи затим из Островице Јокићи , Димићи , Бјелићи , Мајсторовићи , Пиље и Зорићи. Гробље на Прову се зове и Никачево гробље јер је основано на земљи од Пилиповића зв.Никачи , на њега се сахрањују : Пилиповићи , Грбићи , Ковачевићи , Тинтори , Пемци , Старчевићи , Рашете , Матијевићи , Кончари. Новаковића гробље се налази у близини Новаковића кућа и на њему се сахрањују Новаковићи .
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
О Задушницама , 9.3.2024.године
четвртак, 29. фебруар 2024.
Наша пранбаба Марија
Наша пранбаба , Марија Јокић рођ.Новаковић из питомог села Калати изнад Кулен Вакуфа
понедељак, 11. децембар 2023.
Поријекло Српског Православног становништва села Калати и Островице код Кулен Вакуфа
Српско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца. Најстарији родови су у селу тек 200 - 230. година , прије тога село није било насељено , атар села је био под шумом .
Село Калати се почело насељавати послије 1775.године , село је настало тако што је прво становништво крчило шуму и стварало обрадиво земљиште . Село је насељено у неколико наврата , први родови су населили у периоду од 1780 до 1800.године , затим прије Дољанске Буне 1858.године , затим послије Дољанске Буне , за вријеме Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 , и послије Окупације 1878.године . Задњи вал насељавања био је од 1890.године па до пред Први свијетски рат 1914-1918 . Занимљиво је да 1775.године Калати као насељено мјесто нису постојале а постојала су села Рајновци и Велике Стјењани.
Село Островица је било насељено 1775.године . У новије вријеме Островица је већински муслиманско насеље са десетак српски кућа које су доселиле у Островицу у периоду од Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 па до 1910. године .
Овдашњи родови у селу Калатима већином знају причати о своме поријеклу али не знају када су тачно њихови преци доселили у село, има појединачни случајева гдје се тачно зна година досељавања.
НОВАКОВИЋИ су доселили међу првима из Велике Попине у Јужној Лици. Досељавали су у неколико наврата , ( 3 куће ) под Руњевицом , то су Горњи Новаковићи , ( 2 куће ) називају их Лукичини , ( 2 куће ) код школе , називају их Симоњини и Пајини , затим ( 1 кућа ) имају надимак Русови . Сви славе Аранђеловдан.
ПИЛИПОВИЋИ су доселили вјероватно из Великог Цвјетнића који је закопина свих Пилиповића у Босанској Крајини . У Калати су доселили око 1800. године . У Калатима станују ( 2 куће ) у Дубрави , ( 1 кућа ) код школе , ( 1 кућа ) у засеоку Доњи Варош над Брином , носе надимак Гарићи и у новије вријеме мјењају презиме у Филиповић ( 1 кућа ) под Руњевицом , ( 3 куће ) носе надимак Никачи , они су најбројнији . Славе Светог Алимпија
КОМЉЕНИ су доселили око 1850 .године из Мокрог Поља у Далмацији . У Калатима их има у 2 куће , некада их је било много више . Сви су потекли од заједничког претка . Један кућа која је била код школе носила је надимак Лаукићи по претку Лази. Славе Светог Николу
РАЈИЋИ су доселили из Лике . У селу се неки уписују и као Рајич . Сви су код школе у средини села , има их у 4 куће , некада их је било више. Славе Ђурђевдан
ИНЂИЋИ су доселили из села Кијани код Грачаца у Јужној Лици . Станују према Лисичијаку , било их је 3 куће , некада их је било више. Сви су потекли од истог претка . Славе Светог Николу
МАТИЈЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Имају двије лозе , једна је била у засеоку Доњи Варош над Брином , затим су се иселили под Руњевицу према Мишљеновцу , друга лоза је близу Пилиповића - Никача. Славе Ђурђевдан
ГРБИЋИ су доселили из Лике . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Срђевдан
КОВАЧЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином има их 1 кућа , носе надимак Перићи. Славе Светог Николу
КОНЧАРИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , слабо су се размножавали , изумрли су по мушкој линији. Славе Светог Николу
ЋУЈИЋИ / ЋУЈЕ доселили су око 1866.године из села Ервеника у Далмацији . Станују у близини школе , било их је 3 куће . Славе Светог Стефана Дечанског 24.11.
МЕДИЋИ су доселили из Великог Бубња , село Дољани код Доњег Лапца. Има их 1 кућа . Изумрли су по мушкој линији . Славе Ђурђевдан
СТАРЧЕВИЋИ су доселили из Лике . Станују близу Матијевића и Пемаца . Има их 1 кућа . Славе Светог Николу
ПЕМЦИ су доселили из Лике , од Небљуса код Доњег Лапца. Има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Светог Николу
ТИНТОРИ су доселили из Плавна код Книна . Станују код школе , у средини села. Има их 2 куће. Друга кућа је над самом Уном изнад Бука на Тинторовом Бријегу . Потекли су од истог претка . Славе Враче
РАШЕТЕ су доселиле од Лапца у Лици . Станују код школе , била их је 1 кућа . Славе Светог Николу
ГРАХОВЦИ су доселили вјероватно из Кестеновца. Они станују на кућишту Бјелића .Има их 1 кућа . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
БЈЕЛИЋИ су доселили од Босанског Петровца . Има их 2 куће . Друга кућа је на Буку , ту имају млин. Њихови рођаци су у сусједном селу Островици. Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
КАРАНОВИЋИ су дослили са Човке , село Пркоси . Била их је 1 кућа .
ЈАПАЛАЦИ су доселили из села Плавно код Книна . Има их 1 кућа , досеили су на кућиште од Ћујића. Славе Светог Николу
ЈАМЕЏИЈЕ су доселили из села Роре код Гламоча. Била их је 1 кућа . Доселио као лугар
Кроз Калати је прошло доста родова који су неко вријеме живјели у селу затим одселили из њега . Тако су некада у Калатима живјели Кнежевићи , Сушићи , Добројевићи ...
Српско становништво села Островице зна да прича о своме поријеклу , само неки родови не знају тачну годину када су доселили . У Островици има десетак српски димова.
БЈЕЛИЋИ су доселили из Калати . Станују у Селмића Дрази у Љутици .Има их 2 куће . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић
ЈОКИЋИ су доселили око 1892 .године из Ервеника у Далмацији . Станују у Љутици , има их 1 кућа . Славе Славе Светог Јована Крститеља
ДИМИЋИ су доселили 1910 .године из Растичева у Јужној Лици . Станују у Љутици , има их 3 куће . Славе Аранђеловдан
ПОТКОЊАЦИ су доселили из Лике . Станују у Љутици , засеок Брдо Поткоњаково . Било их је 1 кућа . Славе Ђурђевдан
МАЈСТОРОВИЋИ су доселили из Великог Бубња село Дољани код Доњег Лапца. Станују у Љутици , засеок Тиљи. Има их је 1 кућа . Славе Светог Јована Крститеља
ПИЉЕ су доселиле из села Бротиње код Срба. Било их је 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима .Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Светог Јована Крститеља
ЗОРИЋИ су доселили из села Бобољусака код Дрвара. Има их 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима . Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Ђурђевдан .
четвртак, 2. јун 2022.
Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу
У Шематизму Православне Митрополије Дабро – Босанске за годину 1882 , наводи се да је постојала црква брвнара у Кулен Вакуфу , као Парохијална црква Парохије Кулен-вакуфске , посвећена је Вазнесењу Господњем. Парохију Кулен - вакуфску 1882 године сачињавало је 6 села а то су : Вакуф , Калати , Бушевић , Кестеновац , Штрбци и Сеоце. Парох је био Божо Јокић.
Међутим црква у Кулен Вакуфу је направљена 1880 године изнад врела Островице . Напарвили су је богати српски тргвци из Кулен Вакуфа и вјерни народ из околних села. Стара црква брвнара замјењена је зиданом 1898 године . Изградњу цркве у Кулен Вакуфу помогао је и Цар Фрањо Јосип , дао је прилог од 500 форинти за звоно.
То звоно је звонило и окупљало Вакуфске Србе око своје светиње све до 1914 године , када је почео Први свијетски рат и када је аустријска власт наредила да се то исто звоно скине и истопи за потребе оружија.
Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу кроз своју историју доста је страдала као и њен народ. Послије службовања Свештеника Боже Јокића , на Парохију Кулен – вакуфску долази 1893 године , свештеник Вукосав Милановић ( 1866-1941 ) родом из Суваје ( Бос.Петровац ) који ту остаје све до 1921 године. За вријеме службовања свештеника Вукосава Милановића , стара црква брвнара замјењена је новом зиданом уз коју је подигнут и звоник и на њему звоно постављено.
Пред други свијетски рат 30-тих година , свештеник Вукосав Милановић напушта Кулен
Вакуф и бива премјештен у Парохију Смоњанску у с.Смољану код Босанског
Петровца.На његово мјесто долази млади свештеник Родољуб Самарџић ( 1907-1941 )
родом из Рогатице. Пред сам рат ( 1941 г. ) у Кулен Вакуф се враћа пензионисани
прото Вукосав Милановић гдје заједно страда са својом породицом и свештеником
Родољубом Самарџићем и његовом породицом од усташа. Пошто су усташе побиле свештенике , у љето 1941 године запалили су и цркву Вазнесења Господњег.
На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројани су у Сабор Светих Свештеномученика Цркве Божије. Свети Свештеномученици Родољуб и Вукосав Куленвакуфски , њихов спомен врши се 7.августа.
Својом мученичком смрћу заслужили су да их Вакуфски Срби спомињу и памте , јер пострадаше у својој вјери и са својим народом са којим су дјелили добро и зло , све до љета 1941 године .
Треба споменути још два свештеничка звања ,што је ињедрила ова мала босанска варошица Кулен Вакуф а то су Јереј Илија Будимир ( 1882 – 1941 ) и Јереј Илија Тинтор ( 1909 – 1941 ) .
Године 1989 почела је обнова цркве , која је озидана бенотнским блоком и ситном циглом са звоником . Ту обнову прекинуо је рат 1991 године и она никада није завршена. Данас постоје остаци цркве изнад Врела Островице и уз њу православно гробље , које је зарасло и тешко приступачно. Данас ( 2022 ) у Кулен Вакуфу нема Срба , а на њихово постојање свједочи њихова девастирана богомоља Вазнесења Христовог.
Кулен Вакуф , 1906 године .
На фотографији се види црква Вазнесења Господњег изнад врела ријеке Островице
Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу 1935 године
Девастирана црква и гробље у Кулен Вакуфу 2013 године
О Спасовдану 2022
Јокић М. Милан
О СПАСОВДАНУ 2024.ГОДИНЕ
Сутра нам је Спасовдан (13.6.2024.) , слава наше цркве у Кулен Вакуфу која је посвећена Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Наше људе Спасов...
-
С рпско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца. Н...
-
Сутра нам је Спасовдан (13.6.2024.) , слава наше цркве у Кулен Вакуфу која је посвећена Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Наше људе Спасов...
-
Фамилија Инђић Пеје из Калати Фамилија Јокић Илије из Островице Фамилија Мајсторовић Јове из Островице Димић Душан и Мајст...