Као што је наш Бранко Ћопић писао у својим " Доживљајима Николетине Бурсаћа " о Мистраљезцу голубијег срца , тако ћу ја покушати да оживим сјећања на нашег митраљезца голубијег срца Симу - Симоју Новаковића. Писаћу о његовом животу, ратовању у НОБ 1941-1945, о његовом страдању и уопште о овом човјеку који заслужује да га његово село Калати не заборави.
Симо - Симоја Новаковић родио се у селу Калатима 1907.године у сељачкој и тежачкој породици од родитеља Јове и Јоке. Његов отац Јово женио се два пута први пут са Јоком а затим са Савом и са њима стекао синове Симу, Јовицу , Перу, Милу, Тривуна и Пају. Сви они бавили су се сточарством и земљорадњом , отимали су од шкрте калајске земље онолико колико им је могло бити за живот. Симо је 1914.године напунио 7 година , тада му је умро ђед Пајо , отац његовог оца Јове. Живот је текао даље. Симо се оженио пред Други свијетски рат са Соком 1912-1941 и са њом стекао троје дјеце Тому 1936-1941, мушко дјете 1941-1941 и Душанку 1939-1941. Када је почео Други свијетски рат , почело је страдање српског народа а са тим и Симине породице. Усташки зликовци до јуче његове комшије из села , убијају му жену и троје дјеце. Симину жену Соку и троје дјеце од чега је најмлађи синчић био стар свега 3 дана , одводе у Кулен Вакуф 1.августа 1941.године гдје их затврају у школу , затим их убијају. Симо је и прије трагедије која се догодила његовој породици са неколико људи из села почео да организује отпор и оружани устанак , тада креће у бробу и ако је већ све изгубио његова воља за животом и инат да преживи био је јачи од све несреће која га је задесила.
Група Бораца из Бушевића, Калати и Кестеновца у Бушевићко-кестеновачком воду
1.Чете ( Небљушка ), батаљона "Стојан Матић" , Јуна 1942.године у Дивоселу послије формирања II личке бригаде .
По причи његових другова и савременика кроз сав свој борбени пут у партизанима био је неустрашив борац. Није се бојао метка а са тим ни најмање смрти.Уочи Илиндана 2.августа 1941.године у Симиној кући одржан је скуп-састанак на коме је договорено да сви способни мушкарци из села одмах крену у састав устанички снага и ступе у борбу. Тада је група од 17 бораца формирала свој Вод ( Калајски ) са Симојом Новаковићем на челу. Симо је био командир Вода и на том положају је остао до краја рата. Недуго затим Калајски Вод са командиром Симојом улази у састав Батаљона " Стојан Матић "под којим наставља борбу.