понедељак, 11. децембар 2023.

Поријекло Српског Православног становништва села Калати и Островице код Кулен Вакуфа

Српско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца.  Најстарији родови су у селу тек 200 - 230. година , прије тога село није било насељено , атар села је био под шумом .

 Село Калати се почело насељавати послије 1775.године , село је настало тако што је прво становништво крчило шуму и стварало обрадиво земљиште . Село је насељено у неколико наврата ,  први родови су населили у периоду од 1780 до 1800.године , затим  прије Дољанске Буне 1858.године , затим послије Дољанске Буне , за вријеме Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 , и послије Окупације 1878.године . Задњи вал насељавања био је од 1890.године па до пред Први свијетски рат 1914-1918 .  Занимљиво је да 1775.године Калати као насељено мјесто нису постојале а постојала су села Рајновци и Велике Стјењани.

Подручје села Калати и Островице 1774-1775. године 

Село Островица је било насељено 1775.године . У новије вријеме Островица је већински муслиманско насеље са десетак српски кућа које су доселиле у Островицу у периоду од Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 па до 1910. године . 

 

Овдашњи родови у селу Калатима већином знају причати о своме поријеклу али не знају када су тачно њихови преци доселили у село, има појединачни случајева гдје се тачно зна година досељавања. 


НОВАКОВИЋИ 
су доселили међу  првима из Велике Попине у Јужној Лици. Досељавали су у неколико наврата , ( 3 куће )  под Руњевицом , то су Горњи Новаковићи , ( 2 куће ) називају их Лукичини , ( 2 куће ) код школе , називају их Симоњини и Пајини , затим ( 1 кућа ) имају надимак Русови . Сви славе Аранђеловдан.

ПИЛИПОВИЋИ  су доселили вјероватно из Великог Цвјетнића који је закопина свих Пилиповића у Босанској Крајини . У Калати су доселили око 1800. године . У Калатима станују ( 2 куће ) у Дубрави , (  1 кућа ) код школе , ( 1 кућа ) у засеоку Доњи Варош над Брином , носе надимак Гарићи и у новије вријеме мјењају презиме у Филиповић ( 1 кућа ) под Руњевицом , ( 3 куће ) носе надимак Никачи , они су најбројнији . Славе Светог Алимпија 

КОМЉЕНИ су доселили око 1850 .године из Мокрог Поља у Далмацији . У Калатима  их има у 2 куће , некада их је било много више . Сви су потекли од заједничког претка .  Један кућа која је била код школе носила је надимак Лаукићи по претку Лази. Славе Светог Николу 

 РАЈИЋИ су доселили из Лике  . У селу се неки уписују и као Рајич . Сви су код школе у средини села , има их у 4 куће , некада их је било више. Славе Ђурђевдан 

ИНЂИЋИ су доселили из села Кијани код Грачаца у Јужној Лици . Станују према Лисичијаку  , било их је 3 куће , некада их је било више. Сви су потекли од истог претка . Славе Светог Николу 

МАТИЈЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Имају двије лозе , једна је била у засеоку Доњи Варош над Брином , затим су се иселили под Руњевицу према Мишљеновцу , друга лоза је близу Пилиповића - Никача. Славе Ђурђевдан 

 ГРБИЋИ су доселили из Лике . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Срђевдан 

КОВАЧЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином има их 1 кућа , носе надимак Перићи. Славе Светог Николу 

КОНЧАРИ  су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , слабо су се размножавали , изумрли су по мушкој линији. Славе Светог Николу 

ЋУЈИЋИ / ЋУЈЕ доселили су око 1866.године из села Ервеника у Далмацији . Станују у близини школе , било их је 3 куће . Славе Светог Стефана Дечанског 24.11.

МЕДИЋИ  су доселили из Великог Бубња , село Дољани код Доњег Лапца. Има их 1 кућа . Изумрли су по мушкој линији . Славе Ђурђевдан 

СТАРЧЕВИЋИ су доселили из Лике . Станују близу Матијевића и Пемаца . Има их 1 кућа . Славе Светог Николу 

 ПЕМЦИ су доселили из Лике , од Небљуса код Доњег Лапца. Има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Светог Николу 

ТИНТОРИ  су доселили из Плавна код Книна . Станују код школе , у средини села. Има их 2 куће. Друга кућа је над самом Уном изнад Бука  на Тинторовом Бријегу . Потекли су од истог претка . Славе Враче 

РАШЕТЕ су доселиле од Лапца у Лици . Станују код школе , била их је 1 кућа . Славе Светог Николу 

 ГРАХОВЦИ су доселили вјероватно из Кестеновца. Они станују на кућишту Бјелића .Има их 1 кућа . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић 

БЈЕЛИЋИ су доселили од Босанског Петровца . Има их 2 куће . Друга кућа је на Буку , ту имају млин. Њихови рођаци су у сусједном селу Островици. Славе Светог Василија Великог - Мали Божић

КАРАНОВИЋИ  су дослили са Човке , село Пркоси . Била их је 1 кућа .

 ЈАПАЛАЦИ су доселили из села Плавно код Книна . Има их 1 кућа , досеили су на кућиште од Ћујића. Славе Светог Николу

ЈАМЕЏИЈЕ су доселили из села Роре код Гламоча. Била их је 1 кућа . Доселио као лугар

Кроз Калати је прошло доста родова који су неко вријеме живјели у селу затим одселили из њега . Тако су некада у Калатима живјели Кнежевићи , Сушићи , Добројевићи ...

Атар села Калати 1869-1887

Српско становништво села Островице зна да прича о своме поријеклу , само неки родови не знају тачну годину када су доселили . У Островици има десетак српски димова.

БЈЕЛИЋИ  су доселили из Калати . Станују у Селмића Дрази у Љутици .Има их 2 куће . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић 

ЈОКИЋИ  су доселили око 1892 .године из Ервеника у Далмацији . Станују у Љутици , има их 1 кућа . Славе Славе Светог Јована Крститеља 

ДИМИЋИ  су доселили 1910 .године из Растичева у Јужној Лици . Станују у Љутици , има их 3 куће . Славе Аранђеловдан 

ПОТКОЊАЦИ  су доселили из Лике . Станују у Љутици , засеок Брдо Поткоњаково . Било  их је 1 кућа . Славе Ђурђевдан 

МАЈСТОРОВИЋИ су  доселили из Великог Бубња  село Дољани код Доњег Лапца. Станују у Љутици , засеок Тиљи. Има их је 1 кућа . Славе Светог Јована Крститеља 

ПИЉЕ су доселиле из села Бротиње код Срба. Било их је 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима .Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Светог Јована Крститеља 

ЗОРИЋИ су доселили из села Бобољусака код Дрвара. Има их 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима . Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Ђурђевдан . 

 
Атар села Островице 1869-1887 
 
ИЗВОР :  Необјављени Рад  " Прилози на Монографију села Калати "  Бања Лука ,аутор Милан М.Јокић , Ратна Општина Кестеновац 1941-1945 , 1998 Нови Сад , аутор Милан Љиљак , Необјављени Рад " Забиљешке " 2014 , Бања Лука , аутор Дане Медић , Матичне Књиге Парохије Ервеник 1800-1900 , Аустријске карте  (1869-1887) (1774-1775)...
 
 


 

 

 

 

 

 



 











четвртак, 2. јун 2022.

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу

 

У Шематизму Православне Митрополије Дабро – Босанске за годину 1882 , наводи се да је постојала  црква брвнара у Кулен Вакуфу , као Парохијална црква Парохије Кулен-вакуфске , посвећена је Вазнесењу Господњем. Парохију Кулен - вакуфску 1882 године сачињавало је 6 села а то су :  Вакуф , Калати , Бушевић , Кестеновац , Штрбци и Сеоце. Парох је био Божо Јокић.

Међутим  црква у Кулен Вакуфу је направљена 1880 године изнад врела Островице  . Напарвили су је богати српски тргвци из Кулен Вакуфа и вјерни народ из околних села. Стара црква брвнара замјењена је зиданом 1898 године . Изградњу цркве у Кулен Вакуфу помогао је и Цар Фрањо Јосип , дао је прилог од 500 форинти за звоно.

 То звоно је звонило и окупљало Вакуфске Србе око своје светиње све до 1914 године , када је почео Први свијетски рат и када је аустријска власт наредила да се то исто звоно скине и истопи за потребе оружија.

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу кроз своју историју доста је страдала као и њен народ. Послије службовања Свештеника Боже Јокића , на Парохију Кулен – вакуфску долази 1893 године , свештеник Вукосав Милановић ( 1866-1941 ) родом из Суваје ( Бос.Петровац ) који ту остаје  све до 1921 године. За вријеме службовања свештеника Вукосава Милановића , стара црква брвнара замјењена је новом зиданом уз коју је подигнут и звоник и на њему звоно постављено.

Пред други свијетски рат 30-тих година  , свештеник Вукосав Милановић напушта Кулен Вакуф и бива премјештен у Парохију Смоњанску у с.Смољану код Босанског Петровца.На његово мјесто долази млади свештеник Родољуб Самарџић ( 1907-1941 ) родом из Рогатице. Пред сам рат ( 1941 г. ) у Кулен Вакуф се враћа пензионисани прото Вукосав Милановић гдје заједно страда са својом породицом и свештеником Родољубом Самарџићем и његовом породицом  од усташа. Пошто су усташе побиле свештенике , у љето 1941 године запалили су и цркву Вазнесења Господњег.

На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројани су  у Сабор Светих Свештеномученика Цркве Божије. Свети Свештеномученици Родољуб и Вукосав Куленвакуфски , њихов спомен врши се 7.августа.

Својом мученичком смрћу заслужили су да их Вакуфски Срби спомињу и памте , јер пострадаше у својој вјери и са својим народом са којим су дјелили добро и зло , све до љета 1941 године .

Треба споменути још два свештеничка звања ,што је ињедрила ова мала босанска варошица Кулен Вакуф а то су Јереј Илија Будимир ( 1882 – 1941 ) и Јереј Илија Тинтор ( 1909 – 1941 ) .

Године 1989 почела је обнова цркве , која је озидана бенотнским блоком и ситном циглом са звоником . Ту обнову прекинуо је рат 1991 године и она никада није  завршена. Данас постоје остаци цркве изнад Врела Островице и уз њу православно гробље , које је зарасло и тешко приступачно. Данас ( 2022 ) у Кулен Вакуфу нема Срба , а на њихово постојање свједочи њихова девастирана богомоља Вазнесења Христовог.


Кулен Вакуф , 1906 године .

На фотографији се види црква Вазнесења Господњег изнад врела ријеке Островице

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу 1935 године

 

Девастирана црква и гробље у Кулен Вакуфу 2013 године

 О Спасовдану 2022

Јокић М. Милан

уторак, 7. јул 2020.

Обавјештење ( старе фотографије и приче за књигу )

Поштовани земљаци , 

већ неколико година сакупљам податке и информације о нашем селу и нашим људима из села Калати и Островице , у нади да ће све те информације и текстови наћи  своје мјесто у једној малој монографији  која ће бити штампана , и која ће отети од заборава наше људе и наше село. 
Замолио би вас све који посједујете старе фотографије ( особа , личне  , групне )  које би биле занимљиве за књигу , да ми просљедите . Исто тако замолио би вас  ако имате жељу да напишете неке занимљиве приче  које су везане за неше село и наше људе , исто тако да просљедите текстове , ја ћу све то врло радо прочитати. 

Само заједно можемо да успијемо у овој замисли , да и наше село и наше људе ставимо у незаборав , тако што ћемо написати књигу  о њима , и та књига ће остати нашим потомцима  у аманет. Наше село је то заслужило много раније , али ни сада није касно , мада сваким даном људи који су рођени у селу , нестају и генерације се смјењују , а с,тим и " извори " пресушују и тако остајемо без драгоцијених информација. 

Надам се вашој сарадњи.

На овај мејл можете да пошљете старе фотографије и текстове : mjokic0@gmail.com 

Милан Јокић 
 7.јул Бања Лука

уторак, 26. фебруар 2019.

Дане Медић 1932 - 2019

Наш Дане родио се 1932 године у селу Калатима од оца Јове и мајке Маре. Своје рано дјетињство провео је у породичној задрузи свог ђеда чије име носи и уз стручеве Дану  и Ђукана и ћаћу Јову којег није ни упамтио како је требао , ту радост  су му ускратиле зликовачке руке које су усмртиле његовог оца, мајку и осталу фамилију те крваве 1941.године .

Послије тих трагичних  и крвавих година почетка Другог свијетског рата  , када су му усташе затрале сву фамилију и њега самог  израњавале као дјечака од 9 година , Дане неком срећом и Божијом промисли  остаје жив и умакну смрти за час. Али остаде сам тада на свијету , без икога свог , без оца,мајке,браће , топлог огњишта. У тим тешким и гладним годинама рата , када му бјеше најтеже  , упркос свим недаћама  и мукама кроз које је пролазио , Дане не посустаје у вољи за животом.Та борба је трајала читав његов живот , до посљедњег дана.

Многе недаће и муке тада мучиле  нашег Дану . Тешко је било остати без икога свог , остати као дијете од 9 година без топлог дома , без очеве пажње и мајчиног загрљаја , без  куће и кућишта , у туђем најму , у борби за голи опстанак.

Када је све то прошло ,  и ране  мало зацијелиле , Дане стаје на ноге и жени се са својом животном сапутницом , Драгицом рођ.Новаковић , са којом стиче дјецу . Велика радост је тада била на његовом животном путу . Међутим то није дуго трајало .   Остао је релативно рано без жене , напустила га је његова највећа подршка у животу , његова супруга Драгица.

Остаје тада Дане опет сам , али  сва његова пажња и радост упућени су ка његовим ћеркама .
Недуго затим , долази опет несретни рат , овај пут  ратни вихор га помјера са прађедовског огњишта које је морао напустити и отићи у избјеглиштво, на пут без повратка .

 У избјеглиштву се скрасио у Бања Луци ,  гдје је физички био стално а  психички и у мислима у  својим родним Калатима.

Тамо далеко од свог родног краја , био је  матица свих својих комшија , рођака и пријатеља из села , окупљао је око себе све своје Калаћане , и све их редом и редовно обилазио . Исто тако сваке године обилазио је и своје родне Калати , које никада и ни у једном моменту није заборавио и прежелио.

Увјек нас је подсјећао да не заборавимо ко смо и одакле смо, и да ако не знамо одакле смо , не знамо ни куда идемо . Стално је опомињао  да смо дужни свом селу и својим прецима , јер да није било њих , неби данас било ни нас.  Те ријечи је мало ко разумио , али разумјели су они који су требали разумјети.Једноставно његова душа је живјела за своје родне  Калати.

Дане је у избјеглиштву поживио  и доживио велике године , његово срце престало је да куца 23 фебруара 2019 године у 87 години живота . Његова највећа жеља за живота била  је да када за то дође вријеме , да га сахране у његов родни крај , међу његове најмилије , у његову родну груду.

Та жеља му је и остварена , умро је 23 фебруара а 25 истог мјесеца , одвежен је и сахрањен у своје родне Калати гдје је остао  на вјечној стражи   са својим прецима. Његова душа је тада нашла свој мир и смирај . Наш добри Дане  ,остао је да почива међу својима , на својој Главици у својим Калатима.

Овај кратки запис посвећен је нашем добром Дани , нашој калајској души . Нека ово буде једно сјећање на њега. ( Милан Јокић ) 

Дане , крај споменика своје супруге Драгице , 
на Комљеновој Главици ,14.маја 2017.године 

Дане  у Љутици , стазама којим је пролазио као дјете , чувајући стоку
 
Дане на својој њиви званој Јарчиште , недалеко од родне куће у Калатима 

Дане је највише волио своје Калати , којима се стално враћао














Поријекло Српског Православног становништва села Калати и Островице код Кулен Вакуфа

С рпско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца.  Н...