петак, 8. март 2024.

Наши преци , о Задушницама 2024.године


 Наши преци остали су да почивају у своме селу , на својој родној груди , на вјечној стражи , ми њихови потомци имамо обавезу да их обилазимо и да их спомињемо , јер док год то радимо они ће живјети међу нама и са нама. 

Наше село Калати има три православна гробља и поред та три гробља има безброј појединачних гробова и гробница у које су затрпани без реда и сахране наши преци који су страдали од усташке руке у Јуну,Јулу и Августу 1941.године .

Наша три гробља су на Комљеновој Главици , на Прову ( Никачево гробље ) и Новаковића гробље.Комљеново гробље основано је на земљи од Комљена па по њима је и прозвано Комљеново а на њега се сахрањују сљедећи родови :  Комљени , Медићи ,Бјелићи , Ћујићи, Граховци , Јапалаци , Рајићи , Новаковићи затим из Островице Јокићи , Димићи , Бјелићи , Мајсторовићи , Пиље и Зорићи. Гробље на Прову се зове и Никачево гробље јер је основано на земљи од Пилиповића зв.Никачи , на њега се сахрањују :  Пилиповићи , Грбићи , Ковачевићи , Тинтори , Пемци , Старчевићи , Рашете , Матијевићи , Кончари. Новаковића гробље се налази у близини Новаковића кућа и на њему се сахрањују Новаковићи .

 Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

 О Задушницама , 9.3.2024.године 




четвртак, 29. фебруар 2024.

Наша пранбаба Марија

  Наша пранбаба , Марија Јокић рођ.Новаковић из питомог села Калати изнад Кулен Вакуфа 

Наша пранбаба Марија 
 
Нас Јокиће изродила је Марија Новаковић из куће Новаковића - Русови , кућа им је била изнад куће пок.Дане Медића . О њој не знам скоро па ништа , рођена је послије 1880-те године , а умрла је пред Други свијетски рат. Њен брат био је Илија Новаковић 1880-1941 звани Рус . Од пранбабиног рода знам само за ћерку њеног брата Илије , Милку - Милеву удату за  Војина Шарца у Добросело код Доњег Лапца .
 
Са мојим пранђедом Милошем Јокићем 1881-1941 узела се негдје послије 1900-те године и са њим стекла седморо дјеце , Којо , Ђуро , Илија , Раде , Драган , Јока и Милка . 
 
Као што сам већ написао умрла је пред Други свијетски рат и почива на гробљу у Комљеновој Главици за гроб јој се не зна. Њезиног мужа Милоша убиле су усташе у љето 1941.године као и њену 10-точлану породицу и њене Новаковиће су скроз затрали да није нико претекао у тој кући.
 
Село Калати , Комљенова Главица
 
 Нека овај текст буде успомена на нашу пранбабу Марију ...
 Милан М.Јокић 29.2.2024.
 

понедељак, 11. децембар 2023.

Поријекло Српског Православног становништва села Калати и Островице код Кулен Вакуфа

Српско православно становништво у Калатима је већином поријеклом из Лике и Далмације , у нешто мањем броју од Босанског Петровца и Унца.  Најстарији родови су у селу тек 200 - 230. година , прије тога село није било насељено , атар села је био под шумом .

 Село Калати се почело насељавати послије 1775.године , село је настало тако што је прво становништво крчило шуму и стварало обрадиво земљиште . Село је насељено у неколико наврата ,  први родови су населили у периоду од 1780 до 1800.године , затим  прије Дољанске Буне 1858.године , затим послије Дољанске Буне , за вријеме Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 , и послије Окупације 1878.године . Задњи вал насељавања био је од 1890.године па до пред Први свијетски рат 1914-1918 .  Занимљиво је да 1775.године Калати као насељено мјесто нису постојале а постојала су села Рајновци и Велике Стјењани.

Подручје села Калати и Островице 1774-1775. године 

Село Островица је било насељено 1775.године . У новије вријеме Островица је већински муслиманско насеље са десетак српски кућа које су доселиле у Островицу у периоду од Босанско - Херцеговачког устанка 1875-1878 па до 1910. године . 

 

Овдашњи родови у селу Калатима већином знају причати о своме поријеклу али не знају када су тачно њихови преци доселили у село, има појединачни случајева гдје се тачно зна година досељавања. 


НОВАКОВИЋИ 
су доселили међу  првима из Велике Попине у Јужној Лици. Досељавали су у неколико наврата , ( 3 куће )  под Руњевицом , то су Горњи Новаковићи , ( 2 куће ) називају их Лукичини , ( 2 куће ) код школе , називају их Симоњини и Пајини , затим ( 1 кућа ) имају надимак Русови . Сви славе Аранђеловдан.

ПИЛИПОВИЋИ  су доселили вјероватно из Великог Цвјетнића који је закопина свих Пилиповића у Босанској Крајини . У Калати су доселили око 1800. године . У Калатима станују ( 2 куће ) у Дубрави , (  1 кућа ) код школе , ( 1 кућа ) у засеоку Доњи Варош над Брином , носе надимак Гарићи и у новије вријеме мјењају презиме у Филиповић ( 1 кућа ) под Руњевицом , ( 3 куће ) носе надимак Никачи , они су најбројнији . Славе Светог Алимпија 

КОМЉЕНИ су доселили око 1850 .године из Мокрог Поља у Далмацији . У Калатима  их има у 2 куће , некада их је било много више . Сви су потекли од заједничког претка .  Један кућа која је била код школе носила је надимак Лаукићи по претку Лази. Славе Светог Николу 

 РАЈИЋИ су доселили из Лике  . У селу се неки уписују и као Рајич . Сви су код школе у средини села , има их у 4 куће , некада их је било више. Славе Ђурђевдан 

ИНЂИЋИ су доселили из села Кијани код Грачаца у Јужној Лици . Станују према Лисичијаку  , било их је 3 куће , некада их је било више. Сви су потекли од истог претка . Славе Светог Николу 

МАТИЈЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Имају двије лозе , једна је била у засеоку Доњи Варош над Брином , затим су се иселили под Руњевицу према Мишљеновцу , друга лоза је близу Пилиповића - Никача. Славе Ђурђевдан 

 ГРБИЋИ су доселили из Лике . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Срђевдан 

КОВАЧЕВИЋИ су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином има их 1 кућа , носе надимак Перићи. Славе Светог Николу 

КОНЧАРИ  су доселили из Ервеника у Далмацији . Станују у засеоку Доњи Варош над Брином , има их 1 кућа , слабо су се размножавали , изумрли су по мушкој линији. Славе Светог Николу 

ЋУЈИЋИ / ЋУЈЕ доселили су око 1866.године из села Ервеника у Далмацији . Станују у близини школе , било их је 3 куће . Славе Светог Стефана Дечанског 24.11.

МЕДИЋИ  су доселили из Великог Бубња , село Дољани код Доњег Лапца. Има их 1 кућа . Изумрли су по мушкој линији . Славе Ђурђевдан 

СТАРЧЕВИЋИ су доселили из Лике . Станују близу Матијевића и Пемаца . Има их 1 кућа . Славе Светог Николу 

 ПЕМЦИ су доселили из Лике , од Небљуса код Доњег Лапца. Има их 1 кућа , некада их је било више. Славе Светог Николу 

ТИНТОРИ  су доселили из Плавна код Книна . Станују код школе , у средини села. Има их 2 куће. Друга кућа је над самом Уном изнад Бука  на Тинторовом Бријегу . Потекли су од истог претка . Славе Враче 

РАШЕТЕ су доселиле од Лапца у Лици . Станују код школе , била их је 1 кућа . Славе Светог Николу 

 ГРАХОВЦИ су доселили вјероватно из Кестеновца. Они станују на кућишту Бјелића .Има их 1 кућа . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић 

БЈЕЛИЋИ су доселили од Босанског Петровца . Има их 2 куће . Друга кућа је на Буку , ту имају млин. Њихови рођаци су у сусједном селу Островици. Славе Светог Василија Великог - Мали Божић

КАРАНОВИЋИ  су дослили са Човке , село Пркоси . Била их је 1 кућа .

 ЈАПАЛАЦИ су доселили из села Плавно код Книна . Има их 1 кућа , досеили су на кућиште од Ћујића. Славе Светог Николу

ЈАМЕЏИЈЕ су доселили из села Роре код Гламоча. Била их је 1 кућа . Доселио као лугар

Кроз Калати је прошло доста родова који су неко вријеме живјели у селу затим одселили из њега . Тако су некада у Калатима живјели Кнежевићи , Сушићи , Добројевићи ...

Атар села Калати 1869-1887

Српско становништво села Островице зна да прича о своме поријеклу , само неки родови не знају тачну годину када су доселили . У Островици има десетак српски димова.

БЈЕЛИЋИ  су доселили из Калати . Станују у Селмића Дрази у Љутици .Има их 2 куће . Славе Светог Василија Великог - Мали Божић 

ЈОКИЋИ  су доселили око 1892 .године из Ервеника у Далмацији . Станују у Љутици , има их 1 кућа . Славе Славе Светог Јована Крститеља 

ДИМИЋИ  су доселили 1910 .године из Растичева у Јужној Лици . Станују у Љутици , има их 3 куће . Славе Аранђеловдан 

ПОТКОЊАЦИ  су доселили из Лике . Станују у Љутици , засеок Брдо Поткоњаково . Било  их је 1 кућа . Славе Ђурђевдан 

МАЈСТОРОВИЋИ су  доселили из Великог Бубња  село Дољани код Доњег Лапца. Станују у Љутици , засеок Тиљи. Има их је 1 кућа . Славе Светог Јована Крститеља 

ПИЉЕ су доселиле из села Бротиње код Срба. Било их је 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима .Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Светог Јована Крститеља 

ЗОРИЋИ су доселили из села Бобољусака код Дрвара. Има их 1 кућа . Станују у Љутици , у Јазвацима . Доселили су на кућиште Павичића , хрвата . Славе Ђурђевдан . 

 
Атар села Островице 1869-1887 
 
ИЗВОР :  Необјављени Рад  " Прилози на Монографију села Калати "  Бања Лука ,аутор Милан М.Јокић , Ратна Општина Кестеновац 1941-1945 , 1998 Нови Сад , аутор Милан Љиљак , Необјављени Рад " Забиљешке " 2014 , Бања Лука , аутор Дане Медић , Матичне Књиге Парохије Ервеник 1800-1900 , Аустријске карте  (1869-1887) (1774-1775)...
 
 


 

 

 

 

 

 



 











четвртак, 2. јун 2022.

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу

 

У Шематизму Православне Митрополије Дабро – Босанске за годину 1882 , наводи се да је постојала  црква брвнара у Кулен Вакуфу , као Парохијална црква Парохије Кулен-вакуфске , посвећена је Вазнесењу Господњем. Парохију Кулен - вакуфску 1882 године сачињавало је 6 села а то су :  Вакуф , Калати , Бушевић , Кестеновац , Штрбци и Сеоце. Парох је био Божо Јокић.

Међутим  црква у Кулен Вакуфу је направљена 1880 године изнад врела Островице  . Напарвили су је богати српски тргвци из Кулен Вакуфа и вјерни народ из околних села. Стара црква брвнара замјењена је зиданом 1898 године . Изградњу цркве у Кулен Вакуфу помогао је и Цар Фрањо Јосип , дао је прилог од 500 форинти за звоно.

 То звоно је звонило и окупљало Вакуфске Србе око своје светиње све до 1914 године , када је почео Први свијетски рат и када је аустријска власт наредила да се то исто звоно скине и истопи за потребе оружија.

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу кроз своју историју доста је страдала као и њен народ. Послије службовања Свештеника Боже Јокића , на Парохију Кулен – вакуфску долази 1893 године , свештеник Вукосав Милановић ( 1866-1941 ) родом из Суваје ( Бос.Петровац ) који ту остаје  све до 1921 године. За вријеме службовања свештеника Вукосава Милановића , стара црква брвнара замјењена је новом зиданом уз коју је подигнут и звоник и на њему звоно постављено.

Пред други свијетски рат 30-тих година  , свештеник Вукосав Милановић напушта Кулен Вакуф и бива премјештен у Парохију Смоњанску у с.Смољану код Босанског Петровца.На његово мјесто долази млади свештеник Родољуб Самарџић ( 1907-1941 ) родом из Рогатице. Пред сам рат ( 1941 г. ) у Кулен Вакуф се враћа пензионисани прото Вукосав Милановић гдје заједно страда са својом породицом и свештеником Родољубом Самарџићем и његовом породицом  од усташа. Пошто су усташе побиле свештенике , у љето 1941 године запалили су и цркву Вазнесења Господњег.

На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројани су  у Сабор Светих Свештеномученика Цркве Божије. Свети Свештеномученици Родољуб и Вукосав Куленвакуфски , њихов спомен врши се 7.августа.

Својом мученичком смрћу заслужили су да их Вакуфски Срби спомињу и памте , јер пострадаше у својој вјери и са својим народом са којим су дјелили добро и зло , све до љета 1941 године .

Треба споменути још два свештеничка звања ,што је ињедрила ова мала босанска варошица Кулен Вакуф а то су Јереј Илија Будимир ( 1882 – 1941 ) и Јереј Илија Тинтор ( 1909 – 1941 ) .

Године 1989 почела је обнова цркве , која је озидана бенотнским блоком и ситном циглом са звоником . Ту обнову прекинуо је рат 1991 године и она никада није  завршена. Данас постоје остаци цркве изнад Врела Островице и уз њу православно гробље , које је зарасло и тешко приступачно. Данас ( 2022 ) у Кулен Вакуфу нема Срба , а на њихово постојање свједочи њихова девастирана богомоља Вазнесења Христовог.


Кулен Вакуф , 1906 године .

На фотографији се види црква Вазнесења Господњег изнад врела ријеке Островице

Црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу 1935 године

 

Девастирана црква и гробље у Кулен Вакуфу 2013 године

 О Спасовдану 2022

Јокић М. Милан

Наши преци , о Задушницама 2024.године

 Наши преци остали су да почивају у своме селу , на својој родној груди , на вјечној стражи , ми њихови потомци имамо обавезу да их обилазим...