Наш Дане родио се 1932 године у селу Калатима од оца Јове и мајке Маре. Своје рано дјетињство провео је у породичној задрузи свог ђеда чије име носи и уз стручеве Дану и Ђукана и ћаћу Јову којег није ни упамтио како је требао , ту радост су му ускратиле зликовачке руке које су усмртиле његовог оца, мајку и осталу фамилију те крваве 1941.године .
Послије тих трагичних и крвавих година почетка Другог свијетског рата , када су му усташе затрале сву фамилију и њега самог израњавале као дјечака од 9 година , Дане неком срећом и Божијом промисли остаје жив и умакну смрти за час. Али остаде сам тада на свијету , без икога свог , без оца,мајке,браће , топлог огњишта. У тим тешким и гладним годинама рата , када му бјеше најтеже , упркос свим недаћама и мукама кроз које је пролазио , Дане не посустаје у вољи за животом.Та борба је трајала читав његов живот , до посљедњег дана.
Многе недаће и муке тада мучиле нашег Дану . Тешко је било остати без икога свог , остати као дијете од 9 година без топлог дома , без очеве пажње и мајчиног загрљаја , без куће и кућишта , у туђем најму , у борби за голи опстанак.
Када је све то прошло , и ране мало зацијелиле , Дане стаје на ноге и жени се са својом животном сапутницом , Драгицом рођ.Новаковић , са којом стиче дјецу . Велика радост је тада била на његовом животном путу . Међутим то није дуго трајало . Остао је релативно рано без жене , напустила га је његова највећа подршка у животу , његова супруга Драгица.
Остаје тада Дане опет сам , али сва његова пажња и радост упућени су ка његовим ћеркама .
Недуго затим , долази опет несретни рат , овај пут ратни вихор га помјера са прађедовског огњишта које је морао напустити и отићи у избјеглиштво, на пут без повратка .
У избјеглиштву се скрасио у Бања Луци , гдје је физички био стално а психички и у мислима у својим родним Калатима.
Тамо далеко од свог родног краја , био је матица свих својих комшија , рођака и пријатеља из села , окупљао је око себе све своје Калаћане , и све их редом и редовно обилазио . Исто тако сваке године обилазио је и своје родне Калати , које никада и ни у једном моменту није заборавио и прежелио.
Увјек нас је подсјећао да не заборавимо ко смо и одакле смо, и да ако не знамо одакле смо , не знамо ни куда идемо . Стално је опомињао да смо дужни свом селу и својим прецима , јер да није било њих , неби данас било ни нас. Те ријечи је мало ко разумио , али разумјели су они који су требали разумјети.Једноставно његова душа је живјела за своје родне Калати.
Дане је у избјеглиштву поживио и доживио велике године , његово срце престало је да куца 23 фебруара 2019 године у 87 години живота . Његова највећа жеља за живота била је да када за то дође вријеме , да га сахране у његов родни крај , међу његове најмилије , у његову родну груду.
Та жеља му је и остварена , умро је 23 фебруара а 25 истог мјесеца , одвежен је и сахрањен у своје родне Калати гдје је остао на вјечној стражи са својим прецима. Његова душа је тада нашла свој мир и смирај . Наш добри Дане ,остао је да почива међу својима , на својој Главици у својим Калатима.
Овај кратки запис посвећен је нашем добром Дани , нашој калајској души . Нека ово буде једно сјећање на њега. ( Милан Јокић )
Послије тих трагичних и крвавих година почетка Другог свијетског рата , када су му усташе затрале сву фамилију и њега самог израњавале као дјечака од 9 година , Дане неком срећом и Божијом промисли остаје жив и умакну смрти за час. Али остаде сам тада на свијету , без икога свог , без оца,мајке,браће , топлог огњишта. У тим тешким и гладним годинама рата , када му бјеше најтеже , упркос свим недаћама и мукама кроз које је пролазио , Дане не посустаје у вољи за животом.Та борба је трајала читав његов живот , до посљедњег дана.
Многе недаће и муке тада мучиле нашег Дану . Тешко је било остати без икога свог , остати као дијете од 9 година без топлог дома , без очеве пажње и мајчиног загрљаја , без куће и кућишта , у туђем најму , у борби за голи опстанак.
Када је све то прошло , и ране мало зацијелиле , Дане стаје на ноге и жени се са својом животном сапутницом , Драгицом рођ.Новаковић , са којом стиче дјецу . Велика радост је тада била на његовом животном путу . Међутим то није дуго трајало . Остао је релативно рано без жене , напустила га је његова највећа подршка у животу , његова супруга Драгица.
Остаје тада Дане опет сам , али сва његова пажња и радост упућени су ка његовим ћеркама .
Недуго затим , долази опет несретни рат , овај пут ратни вихор га помјера са прађедовског огњишта које је морао напустити и отићи у избјеглиштво, на пут без повратка .
У избјеглиштву се скрасио у Бања Луци , гдје је физички био стално а психички и у мислима у својим родним Калатима.
Тамо далеко од свог родног краја , био је матица свих својих комшија , рођака и пријатеља из села , окупљао је око себе све своје Калаћане , и све их редом и редовно обилазио . Исто тако сваке године обилазио је и своје родне Калати , које никада и ни у једном моменту није заборавио и прежелио.
Увјек нас је подсјећао да не заборавимо ко смо и одакле смо, и да ако не знамо одакле смо , не знамо ни куда идемо . Стално је опомињао да смо дужни свом селу и својим прецима , јер да није било њих , неби данас било ни нас. Те ријечи је мало ко разумио , али разумјели су они који су требали разумјети.Једноставно његова душа је живјела за своје родне Калати.
Дане је у избјеглиштву поживио и доживио велике године , његово срце престало је да куца 23 фебруара 2019 године у 87 години живота . Његова највећа жеља за живота била је да када за то дође вријеме , да га сахране у његов родни крај , међу његове најмилије , у његову родну груду.
Та жеља му је и остварена , умро је 23 фебруара а 25 истог мјесеца , одвежен је и сахрањен у своје родне Калати гдје је остао на вјечној стражи са својим прецима. Његова душа је тада нашла свој мир и смирај . Наш добри Дане ,остао је да почива међу својима , на својој Главици у својим Калатима.
Овај кратки запис посвећен је нашем добром Дани , нашој калајској души . Нека ово буде једно сјећање на њега. ( Милан Јокић )
Дане , крај споменика своје супруге Драгице ,
на Комљеновој Главици ,14.маја 2017.године
Дане у Љутици , стазама којим је пролазио као дјете , чувајући стоку
Дане на својој њиви званој Јарчиште , недалеко од родне куће у Калатима
Дане је највише волио своје Калати , којима се стално враћао
To je bio Dane jedan jedinstveni. Večna mu slaba i hvala.
ОдговориИзбриши