Црква Успенија Пресвете Богородице у Пркосима

У Пркосима , некада великом а данас малом селу надомак Босанског Петровца , 21.годину послије ратних дешавања и рата 1991-1995. остало је свега петнаестак становника , већином старије доби и обновљена црква Успенија Пресвете Богородице , коју обновише Пркошчани са својим пријатељима . Да буде на понос потомцима а на част прецима , који почивају уз ову светињу.

Село Пркоси , некада бројно и јако становништвом, данас је већином спаљено и порушено до темеља.Остале су само зидине порушених кућа,зарасле и непокошене ливаде, те воћњаци,који су се претворили у праву шуму. Наду у боље сутра , даје по који црвени кров који је обновљен вредним рукама Пркошких домаћина ,и обновљена црква , око које се народ скупља сваке године .

Црква  Успенија Пресвете Богородице у Пркосима 

Фотографије су снимљене 5.11.2016.године . 

М.Ј 

Остаци порушеног огњишта

Јокићи у Љутици 

У селу Островици ,изнад Кулен Вакуфа,у њедрима брда Љутице налазе се остаци мог прадједовског огњишта. Окружено стољетним стаблима храста , у Љутици налазило се село , које је живјело и постојало све до августа 1995.године. Данас 21.годину послије , видљиви су камени остаци старе куће , темељи и погоријела стабла шљиве , баш ту на мјесту гдје је некада био живот. Гдје се рађало,живјело и радовало животу. Тај живот у Љутици , прекинут је крвавог љета 1941.године , када је моја фамилија скоро  затрата од усташа. Тај крвави пир преживио је само мој ђед Којо  и његова два рођена брата Илија и Ђуро , пошто су били у заробљеништву ,у Њемачкој,одакле су се вратили у домовину тек послије 1945.године. Пошто се ђед  повратио жив и здрав из заробљеништва на разрушено огњиште у Љутицу , гдје је затекао све своје поклано , није имао гдје да оде, већ је почео све из почетка и наставио живот , ма колико је у то вријеме послије свега било тешко живјети на том мјесту. Његова два брата отишла су на рад у Београд,гдје су се поженили и засновали своје породице,те заувјек тамо остали. Ђед Којо  се оженио по други пут и стекао бројно потомство , у њедрима своје родне Љутице . Преминуо је 1973.године. На нумери Јокића , у Љутици у посљедње вријеме остали су да живе само два Којина сина , Станко и Мијо са породицом. Дошла су опет нека лоша времена,рат,сиромаштво,бјежанија и тако све из почетка . 

Овде доносим фотографије снимљене 5.11.2016.значи 21.годину послије  посљедњег рата 1995.када је наше село разрушено и запаљено. 

        Зидине нове куће С.Јокића 

Порушени камени зид у Јокића Гају , Љутица 

Темељи  на којима је стајала кућа К.Јокића , која је направљена 

послије  Другог свијетског рата , 

у оно вријеме " акцијом" 

                                            Темељ , започете куће М.Јокића , Љутица

Зидине старе куће Јокића , у Љутици 

Јокића воћњак у Љутици , 

уз стару кућу , осушен и зарастао 

                                                                 Јокића Гај - Љутица

Задушнице у родном крају 5.11.2016.

Дана 5.новембра 2016.године посјетили смо наше село , те том приликом обишли завичајно гробље на Комљеновој Главици. Из те посјете објавићемо неколико фотографија. 

М.Јокић 

      Централни дио гробља 

Зарасли споменици Рајића и Комљена 

Споменици Рајића, недавно очишћени и окрчени

Споменици Новаковића , увјек уредни 

Споменици Јокића , очишћени 

Приликом посјете Јокић Мијо , Којин , из сусједне Островице 

направио је капију на улазу у гробље ,на Комљеновој Главици 

Прилаз гробљу , на Комљеновој Главици , преко ливаде Дане Медића 

Гробље на Комљеновој Главици

 У селу Калатима , постоје  три православна гробља  а то су Новаковића гробље , Пилиповића гробље и гробље на Комљеновој Главици . Ово треће гробље  се налази у доњем дијелу села , на једној благој узвисини ( брду , главици )  одма уз засеок Комљене , на чијој се земљи и налази . У гробље , на Комљеновој Главици копају се породице Комљен, Медић , Рајић , Новаковић , Ђујић , Јапалак и Граховац из Калати , те Јокић , Бјелић , Димић , Зорић и Мајсторовић из сусједног села Островице. 

Гробље је ограђено једним дијелом каменом оградом , а са друге стране увучено је у самониклу шуму која га окружује . Гробље се налазу над долином , на мањој заравни . У посљедњем рату  (  1991-1995 ) , гробље је остало скоро нетакнуто , да ли ради неприступачности и шуме која га је скривала од непожељних гостију који су у то вријеме " царовали " селом , или због нечег другог није нам познато . На срећу , остало  је већином читаво  , порушени су само споменици  породице Бјелић и поскидане су  жељезне ограде са већине гробова. 

 

Пут према гробљу и Комљеновој Главици 

Средишњи дио гробља , споменици Рајића , Медића и Новаковића 

 Порушени споменик породице Бјелић 

 Споменици породице Комљен 

Споменици породице Јокић 

Стари крстови продице Медић 

Споменици породице Рајић 

 Споменици породице Новаковић 

Батаљон " Стојан Матић " и Вод из Калати

Батаљон , који је носио име  Славног команданта и Народног Хероја " Стојана Матића " био је у саставу 1.Небљушке чете , а касније је ушао у састав II ЛИЧКЕ БРИГАДЕ , VI ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ  . У саставу овог Батаљона били су Водови из Бушевића, Калати, Кестеновца  и Доњих Штрбаца. 

Стојан Матић , Народни Херој и први Командир Герилских одреда за Лику . Рођен је 1915.године у Небљусима код Доњег Лапца. 

Вод из Бушевића : 

Командир Вода : Вучен Пилиповић 

Борци :  Вучен Анђелић , Никола Ђилас , Перо В.Глушица, Илија П.Карановић , Лука Куга , Пепо Љиљак , Дане Љиљак , Дане Рађеновић , Дане С.Обрадовић , Стево Војводић , Милан Ђ.Родић , Јован Д.Обрадовић и Маниша Војводић . 

Вод из Калати : 

Командир Вода :  Симоја Новаковић 

Борци : Милан Комљен , Симо Матијевић , Андрија Матијевић , Милан Пилиповић , Душан Новаковић , Милан Новаковић , Симо Инђић , Стево Инђић , Стево Ковачевић , Мирко Ковачевић , Божо Пилиповић , Дане Пилиповић , Јован - Јоја Кончар , Дане Новаковић , Петар Медић , Миле Рајич , Илија Тинтор , Ђуро Димић , Никола Пилиповић , Ратко Комљен , Ђуро Бјелић , Илија Грбић , Миле Тинтор и Сава Грбић . 

Командир Вода " Калати " Симоја Новаковић 

Борац из Калати , Илија ( Давид ) Тинтор , 

Првоборац и Носиоц Партизанске Споменице 1941

Борац из Калати , Петар - Пепа Комљен 

Првоборац и Носиоц Партизанске Споменице 1941 

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ

СВИМ  РАСЕЉЕНИМ  СТАНОВНИЦИМА СЕЛА КАЛАТИ ЖЕЛИМО СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ . ДА ПРОСЛАВИТЕ НАДОЛАЗЕЋЕ ПРАЗНИКЕ У КРУГУ СВОЈИХ ПОРОДИЦА И НАЈМИЛИХ УЗ ПУНО ЗДРАВЉА И СРЕЋЕ ! 

                                              Жели вам " Завичајни Клуб Калати " 

Наша школа , Калати

Село Калати је имало четвороразредну основну школу , која се налази у цетру села , уз саму сточну фарму. Школа се налази на земљи Тинтора , који су колонизирали послије другог свијетског рата у Наково,гдје су завујек и остали. Уз саму школу налази се и стан у којем је становао учитељ који је радио у школи. Многе генерације ђака из Калати и Островице , своја прва слова научили су у овој школи. Школа је престала са радом шездесетих година прошлог вијека а њене задње генерације завршиле су школовање 1965-66.године .Учитељи који су радили у школи били су : Мухо Кадић,Никица Илић,Добрила Цвјетнићанин,Мишо и Слободан Павичевић,Дара Мајсторовић,Добрила Керкез и други.Пошто је школа у Калатима престала са радом, већина калајских ђака своје школовање наставило је у деветоразредној основној школи у Кулен Вакуфу.  Послије затварања школе , школска зграда је кориштена за разне скупове мјештана а највише су у њој организоване игранке ,док је у селу било младости.

Четвороразредна основна школа у Калатима.Уз њу се виде стубови од трафо станице,која је напајала село са електричном енергијом. Снимак је направњен послије " олује " , 13.јула 2013.године . Школа је послије задњег рата за дивно чудо остала под кровом и ако темељно демлирана и опљачкана њени зидови још увјек одољевају и пркосе времену. 

 "Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба".

Посљедња генерација ђака од првог до четвртог разреда школске 1965-66.године 

                   С,лијева на десно : Ратко Бјелић,иза њега Душанка Пилиповић,

                 Мира Медић,иза ње Спасо Рајић,Ковиљка Новаковић , иза ње

                 Дане – Бато Ковачевић,учитељица Дара,до учитељице Боса –Беба

                 Пилиповић,иза ње Милан Бјелић,до Бебе Неђа Новаковић ,

                 иза ње Душан Пилиповић,стоје још Никола Рајић и Младен Граховац.

                Сједе .доље с,лијева на десно : Милка Граховац,Чедомир Пемац,

                 Нада Новаковић,Гордана Новаковић,Мара Пилиповић и лежи Љубомир Рајић . 

ШКОЛА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Сазре лето, стиже јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Лети пчела од цвета до цвета

школа ми је на почетку света.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа, то је свитање живота!

                                                          Добрица Ерић