субота, 5. децембар 2015.

Наша школа , Калати

Село Калати је имало четвороразредну основну школу , која се налази у цетру села , уз саму сточну фарму. Школа се налази на земљи Тинтора , који су колонизирали послије другог свијетског рата у Наково,гдје су завујек и остали. Уз саму школу налази се и стан у којем је становао учитељ који је радио у школи. Многе генерације ђака из Калати и Островице , своја прва слова научили су у овој школи. Школа је престала са радом шездесетих година прошлог вијека а њене задње генерације завршиле су школовање 1965-66.године .Учитељи који су радили у школи били су : Мухо Кадић,Никица Илић,Добрила Цвјетнићанин,Мишо и Слободан Павичевић,Дара Мајсторовић,Добрила Керкез и други.Пошто је школа у Калатима престала са радом, већина калајских ђака своје школовање наставило је у деветоразредној основној школи у Кулен Вакуфу.  Послије затварања школе , школска зграда је кориштена за разне скупове мјештана а највише су у њој организоване игранке ,док је у селу било младости.


Четвороразредна основна школа у Калатима.Уз њу се виде стубови од трафо станице,која је напајала село са електричном енергијом. Снимак је направњен послије " олује " , 13.јула 2013.године . Школа је послије задњег рата за дивно чудо остала под кровом и ако темељно демлирана и опљачкана њени зидови још увјек одољевају и пркосе времену. 


 "Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба".


Посљедња генерација ђака од првог до четвртог разреда школске 1965-66.године 

                   С,лијева на десно : Ратко Бјелић,иза њега Душанка Пилиповић,
                 Мира Медић,иза ње Спасо Рајић,Ковиљка Новаковић , иза ње
                 Дане – Бато Ковачевић,учитељица Дара,до учитељице Боса –Беба
                 Пилиповић,иза ње Милан Бјелић,до Бебе Неђа Новаковић ,
                 иза ње Душан Пилиповић,стоје још Никола Рајић и Младен Граховац.
                Сједе .доље с,лијева на десно : Милка Граховац,Чедомир Пемац,
                 Нада Новаковић,Гордана Новаковић,Мара Пилиповић и лежи Љубомир Рајић . 

ШКОЛА
Свићу опет румена сванућа
школа ми је најмилија кућа!
Сазре лето, стиже јесен рана
школа ми је на почетку дана.
Била бела, плава или жута
школа ми је на почетку пута.
Лети пчела од цвета до цвета
школа ми је на почетку света.
Дува ветар, шуморе тополе
шта би човек да му није школе?
Мрак би био и ноћу и дању
живео би ко мајмун у грању.
Кукуриче петао са плота
школа, то је свитање живота!
                                                          Добрица Ерић 



Нема коментара:

Постави коментар

Митраљезац голубијег срца - Симо - Симоја Новаковић 1907-1976

   Као што је наш Бранко Ћопић писао  у својим " Доживљајима Николетине Бурсаћа " о Мистраљезцу голубијег срца , тако ћу ја поку...