СРЕТНА НОВА 2017.ГОДИНА

Драги земљаци желимо вам сретну нову 2017.годину. 

И да не заборавите свој родни крај. 

У нашим Калатима нема нико од некадашњих мјештана да живи , ево већ 22.године. Наши мјештани су се расули широм свијета , од Бањалуке, Београда, Новог Сада , Апатина , Кикинде, па широм Европе , чак су дошли и до Америке и Канаде. Наше село је жељно наших долазака и обилазака , кућишта и порушени темељи чекају нас и нашу дјецу. 

Тамо далеко , од свог родног села, свили су нова гнијезда и започели нови живот. Овим путем свима њима желимо сретну Нову Годину и наступајуће празнике! 

Црква Успенија Пресвете Богородице у Пркосима

У Пркосима , некада великом а данас малом селу надомак Босанског Петровца , 21.годину послије ратних дешавања и рата 1991-1995. остало је свега петнаестак становника , већином старије доби и обновљена црква Успенија Пресвете Богородице , коју обновише Пркошчани са својим пријатељима . Да буде на понос потомцима а на част прецима , који почивају уз ову светињу.

Село Пркоси , некада бројно и јако становништвом, данас је већином спаљено и порушено до темеља.Остале су само зидине порушених кућа,зарасле и непокошене ливаде, те воћњаци,који су се претворили у праву шуму. Наду у боље сутра , даје по који црвени кров који је обновљен вредним рукама Пркошких домаћина ,и обновљена црква , око које се народ скупља сваке године .

Црква  Успенија Пресвете Богородице у Пркосима 

Фотографије су снимљене 5.11.2016.године . 

М.Ј 

Остаци порушеног огњишта

Јокићи у Љутици 

У селу Островици ,изнад Кулен Вакуфа,у њедрима брда Љутице налазе се остаци мог прадједовског огњишта. Окружено стољетним стаблима храста , у Љутици налазило се село , које је живјело и постојало све до августа 1995.године. Данас 21.годину послије , видљиви су камени остаци старе куће , темељи и погоријела стабла шљиве , баш ту на мјесту гдје је некада био живот. Гдје се рађало,живјело и радовало животу. Тај живот у Љутици , прекинут је крвавог љета 1941.године , када је моја фамилија скоро  затрата од усташа. Тај крвави пир преживио је само мој ђед Којо  и његова два рођена брата Илија и Ђуро , пошто су били у заробљеништву ,у Њемачкој,одакле су се вратили у домовину тек послије 1945.године. Пошто се ђед  повратио жив и здрав из заробљеништва на разрушено огњиште у Љутицу , гдје је затекао све своје поклано , није имао гдје да оде, већ је почео све из почетка и наставио живот , ма колико је у то вријеме послије свега било тешко живјети на том мјесту. Његова два брата отишла су на рад у Београд,гдје су се поженили и засновали своје породице,те заувјек тамо остали. Ђед Којо  се оженио по други пут и стекао бројно потомство , у њедрима своје родне Љутице . Преминуо је 1973.године. На нумери Јокића , у Љутици у посљедње вријеме остали су да живе само два Којина сина , Станко и Мијо са породицом. Дошла су опет нека лоша времена,рат,сиромаштво,бјежанија и тако све из почетка . 

Овде доносим фотографије снимљене 5.11.2016.значи 21.годину послије  посљедњег рата 1995.када је наше село разрушено и запаљено. 

        Зидине нове куће С.Јокића 

Порушени камени зид у Јокића Гају , Љутица 

Темељи  на којима је стајала кућа К.Јокића , која је направљена 

послије  Другог свијетског рата , 

у оно вријеме " акцијом" 

                                            Темељ , започете куће М.Јокића , Љутица

Зидине старе куће Јокића , у Љутици 

Јокића воћњак у Љутици , 

уз стару кућу , осушен и зарастао 

                                                                 Јокића Гај - Љутица

Задушнице у родном крају 5.11.2016.

Дана 5.новембра 2016.године посјетили смо наше село , те том приликом обишли завичајно гробље на Комљеновој Главици. Из те посјете објавићемо неколико фотографија. 

М.Јокић 

      Централни дио гробља 

Зарасли споменици Рајића и Комљена 

Споменици Рајића, недавно очишћени и окрчени

Споменици Новаковића , увјек уредни 

Споменици Јокића , очишћени 

Приликом посјете Јокић Мијо , Којин , из сусједне Островице 

направио је капију на улазу у гробље ,на Комљеновој Главици 

Прилаз гробљу , на Комљеновој Главици , преко ливаде Дане Медића 

Гробље на Комљеновој Главици

 У селу Калатима , постоје  три православна гробља  а то су Новаковића гробље , Пилиповића гробље и гробље на Комљеновој Главици . Ово треће гробље  се налази у доњем дијелу села , на једној благој узвисини ( брду , главици )  одма уз засеок Комљене , на чијој се земљи и налази . У гробље , на Комљеновој Главици копају се породице Комљен, Медић , Рајић , Новаковић , Ђујић , Јапалак и Граховац из Калати , те Јокић , Бјелић , Димић , Зорић и Мајсторовић из сусједног села Островице. 

Гробље је ограђено једним дијелом каменом оградом , а са друге стране увучено је у самониклу шуму која га окружује . Гробље се налазу над долином , на мањој заравни . У посљедњем рату  (  1991-1995 ) , гробље је остало скоро нетакнуто , да ли ради неприступачности и шуме која га је скривала од непожељних гостију који су у то вријеме " царовали " селом , или због нечег другог није нам познато . На срећу , остало  је већином читаво  , порушени су само споменици  породице Бјелић и поскидане су  жељезне ограде са већине гробова. 

 

Пут према гробљу и Комљеновој Главици 

Средишњи дио гробља , споменици Рајића , Медића и Новаковића 

 Порушени споменик породице Бјелић 

 Споменици породице Комљен 

Споменици породице Јокић 

Стари крстови продице Медић 

Споменици породице Рајић 

 Споменици породице Новаковић 

Батаљон " Стојан Матић " и Вод из Калати

Батаљон , који је носио име  Славног команданта и Народног Хероја " Стојана Матића " био је у саставу 1.Небљушке чете , а касније је ушао у састав II ЛИЧКЕ БРИГАДЕ , VI ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ  . У саставу овог Батаљона били су Водови из Бушевића, Калати, Кестеновца  и Доњих Штрбаца. 

Стојан Матић , Народни Херој и први Командир Герилских одреда за Лику . Рођен је 1915.године у Небљусима код Доњег Лапца. 

Вод из Бушевића : 

Командир Вода : Вучен Пилиповић 

Борци :  Вучен Анђелић , Никола Ђилас , Перо В.Глушица, Илија П.Карановић , Лука Куга , Пепо Љиљак , Дане Љиљак , Дане Рађеновић , Дане С.Обрадовић , Стево Војводић , Милан Ђ.Родић , Јован Д.Обрадовић и Маниша Војводић . 

Вод из Калати : 

Командир Вода :  Симоја Новаковић 

Борци : Милан Комљен , Симо Матијевић , Андрија Матијевић , Милан Пилиповић , Душан Новаковић , Милан Новаковић , Симо Инђић , Стево Инђић , Стево Ковачевић , Мирко Ковачевић , Божо Пилиповић , Дане Пилиповић , Јован - Јоја Кончар , Дане Новаковић , Петар Медић , Миле Рајич , Илија Тинтор , Ђуро Димић , Никола Пилиповић , Ратко Комљен , Ђуро Бјелић , Илија Грбић , Миле Тинтор и Сава Грбић . 

Командир Вода " Калати " Симоја Новаковић 

Борац из Калати , Илија ( Давид ) Тинтор , 

Првоборац и Носиоц Партизанске Споменице 1941

Борац из Калати , Петар - Пепа Комљен 

Првоборац и Носиоц Партизанске Споменице 1941 

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ

СВИМ  РАСЕЉЕНИМ  СТАНОВНИЦИМА СЕЛА КАЛАТИ ЖЕЛИМО СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ . ДА ПРОСЛАВИТЕ НАДОЛАЗЕЋЕ ПРАЗНИКЕ У КРУГУ СВОЈИХ ПОРОДИЦА И НАЈМИЛИХ УЗ ПУНО ЗДРАВЉА И СРЕЋЕ ! 

                                              Жели вам " Завичајни Клуб Калати "