Сутра нам је Спасовдан (13.6.2024.) , слава наше цркве у Кулен Вакуфу која је посвећена Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Наше људе Спасовдан асоцира на народни збор и сточну пијацу у Кулен Вакуфу , на гостиону Спасе Новаковића , на прве слаткише , на нове ципеле и опанке , на нову сикиру , на нову торбу , нови конопац и ланац. Људи су на Спасовдан силазили из околних лички и босански села по неку своју потребу или да се виде са рођацима ,кумовима , комшијама . Тај дан би био пазар , продала би се која крава , коњ , овца или коза . Народ би се састајао уз разговор и коју чашицу добре ракије или коњака и пива. Једоставно тај дан би био доживљај за свакога ко би се тога Спасовдана нашао у Кулен Вакуфу. Многи су се припремали за тај дан , посебно би то било занимљиво дјеци а наравно уз њих су и старији имали своје занимање за тај дан.Тако је то било онда.
Служба Божија или Литургија служила се сваког Спасовдана на дан црквене славе у Кулен Вакуфу у цркви брвнари, која је касније замјењена зиданом изнад врела ријеке Островице , та служба је трајала равно 60.година од 1880.године до 1940.године , мислим да је те године прослављен посљедњи Спасовдан у Вакуфској цркви и од тада је за Србе наступило вријеме затирања и уништавања и нестајања са ових простора.
Ко су били били Служитељи Олтара Божијег у цркви Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу ?
У Шематизму Епархије Дабро-Босанске за 1882.годину спомиње се као парох у Кулен Вакуфу извјесни Божо Јокић. Године 1893.на службу у парохију Кулен-вакуфску долази свештеник Вукосав Милановић 1866-1941 родом из Суваје Петровачке и на парохији остаје све до 1921.године када бива премјештен у парохију Смољанску код Бос.Петровца. Послије његовом премјештења на парохију долази млад свештеник Родољуб Самарџић 1907-1941 родом из Рогатице . Свештеник Родољуб Самарџић остаје на парохији Кулен-вакуфској од 1921.године па све до 1941.године , њему се послије пензионисања придружује и свештеник Вукосав Милановић. Када је наступило страдање српског становништва 1941.године , прво је страдала црква и њени служитељи међу којима су обојица свештеника-мученика Вукосав Милановић и Родољуб Самарџић изгубили своје животе на најсвирепији могући начин. Од тада па до сада настало је тешко вријеме за Српску Православну Цркву у Кулен Вакуфу и њен народ.
Преиспитајмо се у ово данашње вријеме ко смо и шта смо , од кога смо и коме припадамо , имамо ли вјере и душе , шта зарађујемо а шта дјеци својој остављамо , куда идемо ако не знамо од куда долазимо ?
Данас се звоно цркве Вазнесења Господњег оглашава и Небеска Литургија се чује , одјекује Унском долином.
О Спасовдану , у нади да ће неко од нас дочекати да се обнови наша црква Вазнесења Господњег у Кулен Вакуфу.
Милан Јокић , родом из Островице , Кулен Вакуф
